VEĆINA TEGOBA VEZANIH ZA VRATNU KIČMU SE MOŽE LEČITI NEHIRURŠKIM (KONZERVATIVNIM) METODAMA. SMATRAM DA BI SVAKI NEUROHIRURG TREBALO DA BUDE VEOMA KRITIČAN U DONOŠENJU ODLUKE DA LI OPERISATI ILI NE BOL U KIČMI. SVAKI POZITIVAN NALAZ NA MAGNETNOJ REZONANCI (NPR. DISKUS HERNIJE, SPONDILOZE, NESTABILNOSTI…) ZAHTEVA PREGLED NEUROHIRURGA. U VEĆINI OVIH SLUČAJEVA OPERACIJA NIJE INDIKOVANA. ZA ISPRAVNU ODLUKU KADA JE OPERACIJA NA KIČMI INDIKOVANA, A KADA NIJE, POTREBNO JE VELIKO TEORIJSKO ZNANJE I STRUČNO ISKUSTVO U OVOJ OBLASTI.
Bolni sindromi u vratnom delu kičme
Bol u vratu je veoma čest u svakoj populaciji. Nažalost mnogo je onih koji često imaju bolne faze u vratu i ramenima ili su ti bolovi stalni i nikad ili retko prestaju. Pacijenti tada obično dobijaju informaciju od lekara da boluju od cervikalnog sindroma, brahijalgije, spondiloze, skolioze, reume ili nečeg sličnog. Ustvari ove dijagnoze uopšte nisu precizne, ali su u blažim slučajevima dovoljne da se sprovede lečenje (upotreba analgetika sa ili bez fizikalnog tretmana). Ukoliko bolovi i pored ove terapije ne prolaze ili se često ponavljaju potrebno je odrediti tačan uzrok bola. Nikada ne boli cela vratna kičma ili sve ono što se vidi na snimku već uvek jedna ili nekoliko struktura u formi tačaka bola, često prečnika oko 1 cm. Svaka regija tela, a pogotovo vratna kičma i ramena imaju veliki broj mogućih izvora bola. Dobro poznavanje anatomije bola omogućava da se tačno odredi koja struktura boli jer se tek onda može delovati specifično na nju, a ne na ceo vrat sa ramenima. Naprimer običan, isti bol u vratu kod različitih pacijenata može imati poreklo u 30-ak različitih struktura koji zahtevaju različito lečenje.
Često na početku bolesti dominiraju tzv. miofascijalni bolovi. Bolovi u vratu nastaju zbog upale, grča ili pritiska u brojnim mekim tkivima npr. mišićima, ligamentima, kapsulama zglobova i pripojima ovih struktura, nervima,…
Nastajanje ovih bolova je povezano sa nepravilnim držanjem, traumama, slabim mišićima koji drže posturu. (duboki mišići oko kičme, mišići ledja i trbuha,…), stalnim opterećenjem kičme (prekomerna telesna težina, opterećenja na poslu, nepravilni pokreti saginjanja i dizanja tereta, tokom sportskih aktivnosti,…).
Takodje bolest može početi i u okviru raznih reumatskih bolesti ili nakon povreda.
Tegobe vezane za kičmeni stub su česte u bolestima koje napadaju veći broj organa npr. sistemske autoimune bolesti, osteoporoza, neke bolesti krvi, maligne bolesti, bolesti koje duže vreme dovode do smanjenog kretanja,….
Mnoge bolesti okolnih organa mogu izazivati bol koji imitira bolesti kičmenog stuba (bubrezi, materica, jajnici,…).
Gorenavedene bolesti se obično neurohirurški ne leče.
Bolesti kičme koje liče na vratnu diskus herniju
Postoje brojne bolesti koje izazivaju isti bol u vratu, koji se može širiti i u potiljak, rame ili ruku. Primeri ovakvih bolesti su: okcipitalna neuralgija, fasetni sindrom, miofascijalni bol pojedinih brojnih mišića, entrapment sindromi pojedinih nerava npr. Supraskapularnog nerva, bolesti korena nerava- radiksa (radikulopatije), upale pripoja ligamenata, zatezanje raznih ligamenata, …
Sve ove bolesti mogu biti razlog bola u vratu koji se može širiti u potiljak, rame ili i ruku. Kod kojih je uglavnom normalan snimak kičme magnetnom rezonancom. Postoji varijanta i da je jedan od ovih uzroka bola maskiran diskus hernijom koja se vidi na snimku, a čije operativno ostranjenje ne bi dovelo do smanjenja bola. Najvažnije je prilikom pregleda pričati detaljno sa pacijentom o svim tegobama i posumnjati na ove uzroke bola i dodatnim pregledima ih potvrditi, budući da se oni obično ne vide jasno ili uopšte na snimku magnetnom rezonancom. Slično važi i za bol u slabinskoj kičmi.
Ukoliko se ne otkrije gde je izvor bola i koji patološki proces ga iritira lečenje obično nije uspešno ili postignuti rezultat nije dugotrajan. Ukoliko se otkrije tačno poreklo bola uspeh, i nakon dugog bola, se postiže u preko 80% slučajeva.
Zaključak je da je potrebno veliko znanje i iskustvo da se, prilikom pregleda, zaista odredi koja je to struktura koja izaziva cervikalni sindrom ili cervikobrahijalgiju i da se u skladu sa takvim pregledom očitava snimak kičme magnetnom rezonancom. Diskus hernija, koja se na njemu prikazuje, često nije vodeći razlog bola i tada je ne treba operisati.
Bolesti vratnog dela kičmenog stuba su mnogobrojne i uglavnom počinju različitim bolnim sindromima. Najčešće je prisutan bol u vratu sa ili bez širenja u glavu, rame i ruku (cervikalni sindrom-syndroma cervicale, sy cervicocephalicum, sy cervicobrachiale). Kod uznapredovale bolesti, a nekad i od samog početka, mogu se javiti znaci oštećenja kičmene moždine i/ili početaka (korena) nerava (mijelopatije i radikulopatije). One se manifestuju slabošću, utrnulošću, peckanjemi/ili nespretnošću u predelu ruku i nogu. Često postoji i osećaj vrtoglavice i nestabilnosti, naročito pri nekim pokretima u vratu….
Ovaj tip povrede vratne kičme se navodi pod različitum imenima: Distorsio colli, Distensio colli. U engleskoj nomenuklaturi se koristi još veći broj termina koji opisuju ovu povredu: Neck Strain, Neck Sprain, Cervical Strain, Cervical Sprain, Flexion-Extension Injury, Cervical Hyperextension Injury, Acceleration-Deceleration Injury, Soft-Tissue Neck Injury,… Pitanja pacijenata
Ovo su neka od pitanja pitanja koje mi pacijenti postavljaju. Možda i Vi imate slicne tegobe?
1. Molim vas za savjet operirala sam vratnu kicmu u dva navrata stalno su prisutni bolovi u vratu i tjeme glave neznam kome se obratit za pomoc
Poštovana,
Operacija diskusa na vratnoj kicmi ne reasava sve bolove u vratu i glavi. Nadalje je potrebno potraziti pomoc specijaliste koji se bavi lecenjem bola i koji ce odrediti koje sve strukture su napadnute kojim bolestima i sta vas sve zaista boli i u zavisnosti od toga kako se leci.
Prikazi slučajeva
PERSONAL CASES – PERSONAL FÄLLE
Primer 1
Pacijent, starosti 55 godina, se nekoliko godina žalio na bol u vratu, koji se vremenom spuštao u ramena i obe ruke. Nakon toga javila se utrnulost u šakama. Dva meseca pre operacije javlja se slabost sva 4 ekstremiteta koja je brzo napredovala. Kada sam pacijenta pregledao već je imao teška oštećenja korena živaca obe ruke, što se menifestovalo slabošću ruku, a najviše šaka (nije mogao da drži u njima ni lakše predmete). Takodje su postojali znaci oštećenja kičmene moždine koji su se najviše manifestovali slabošću nogu (pacijent je veoma teško hodao do 10 metara). Snimak vratne kičme magnetnom rezonancom je prikazao veliku hernijaciju diska C6-C7 sa intenzivnim pritiskom na korene živaca i kičmenu moždinu. I stanje na nivou C5-C6 je bilo loše. Pacienta sam hitno operisao. Veoma preciznom operacijom sam odstranio: diskove C5-C6 i C6-C7, delove diskova i koštane izraštaje (osteofite) koji su priskali nervne strukture. Već nekoliko dana nakon operacije stanje se značajno popravilo (pacijent je bolje pomerao ruke i vraćala se snaga u noge). Tri nedelje nakon operacije otpočet je fizikalni tretman. Oporavak je trajao oko 4 meseca. Pacijent se potpuno vratio životnim aktivnostima i poslu.
Primer 2
Pacijentkinja, starosti 54 godine, je 2003. godine počela da oseća bolove u vratu i desnom ramenu. Bolovi su se posle nekoliko meseci spustili do desne ruke i ona je postala slabija. Nije imala preciznost i snagu u šaci, stvari su joj ispadale. Uradjen joj je MR snimak vratne kičme koji je pokazao diskus herniju i spondilozu na nivou izmedju 5. i 6. vratnog pršljena. Ove promene su pritiskale korene nerava za šaku i dovodili do ovakvog stanja. Pacijentkinju sam tada operisao pristupom od napred. Odstranio sam joj disk i koštane izraštaje koji su pritiskali korene živaca. Pacijentkinja je ubrzo bila bez bolova, a snaga u šaci se popravljala nekoliko meseci. Sada, 5 godina nakon toga, pacijentkinja nema većih tegoba, a neurološki nalaz je uredan.
