Nakon toga danima ništa. Nikakve reakcije onih koji participiraju u javnom i političkom životu a koji bi trebali da misle i djeluju drugačije. A radi se o jednom od najznačajnijih pitanja za budućnost Brčko Distrikta i BiH. Znakovito.
Bez namjere da budem advokat g. Ganića, niti tumač Konačne arbitražne odluke, želim iznijeti nekoliko napomena radi potpunijeg informisanja javnosti.
Nije sporno ono što tvrdi g. Milić: da Brčko, formalno-pravno, temeljem Daytonskog mirovnog sporazuma, nije treći entitet, kao i da stanovnici Distrikta participiraju u državnoj vlasti (izbori) preko entiteta (entitetskog državljanstva). Daytonskim mirovnim sporazumom BiH je strukturirana na dva entiteta. Konačna arbitražna odluka, kojom je definiran status Brčkog, nije mogla mijenjati Daytonski sporazum. To je notorna istina koju dobro zna i g. Ganić.
Ono što je sporno u reagovanju g. Milića nije ono što je prisutno u izjavi, nego ono što je odsutno, ono što njegova reakcija implicira. A to što g. Milić implicira može se dovesti u prisutnost pitanjem: Šta je Brčko Distrikt BiH?
Ako je Brčko Distrikt BiH vlasništvo dva entiteta, kao što tvrdi g. Milić, onda bi entiteti trebali imati pravnu vlast na području Brčko Distrikta. A oni to zasigurno nemaju. Zašto? Zato što su entiteti TRAJNO I NEPOVRATNO prenijeli sve svoje ovlasti na Vladu Brčko Distrikta BiH koja je pod direktnim suverenitetom države BiH, što piše u Konačnoj arbitražnoj odluci, a što g. Milić prešućuje.
Ne postoji ni teritorijalni kontinuitet entiteta u oblasti Distrikta jer je Distrikt formalno vlasništvo oba entiteta na cijelom prostoru. Tako, onaj dio Distrikta koji se ucrtava u mapu R Srpske predstavlja jednostrano, nasilno simboličko prisvajanje onoga što je formalno suvlasništvo i FBiH. Mada, praktično, nijedan entitet nema bilo kakvu vlast (vlasničke ovlasti) ni na jednom dijelu Brčko Distrikta.
Policijske snage entiteta nemaju nikakvih zakonskih ovlaštenja u Distriktu. Zakoni entiteta se ne primjenjuju u Distriktu... Dakle, praktično, Brčko Distrikt ne pripada ni jednom od entiteta, jer entiteti nemaju ovlaštenja na području Distrikta.
No, ako nije treći entitet, kao što tvrdi g. Milić, a istovremeno ne pripada postojećim entitetima, šta je onda Brčko Distrikt BiH?
Kao što su mnogi već ranije rekli, Brčko je Konačnom arbitražnom odlukom kreirano kao nova pravna stvarnost, Distrikt kao „corpus separatum“. Određenje Brčko Distrikta kao kondominijuma (vlasništvo dva entiteta) je „pravna fikcija“, koja je trebala da učini konzistentnim Konačnu arbitražnu odluku i Ustav BiH (BiH sa dva entiteta).
Pravna i politička stvarnost Distrikta potpuno je neovisna od entiteta i time de facto Distrikt je „treći entitet“. Naravno, sa čitavim nizom otvorenih pitanja (državljanstvo, izborne jedinice...).
No, ono što je bitno u ovome kontekstu je tvrdnja g. Ganića „da je Distrikt praktično treći entitet (prepreka) svima onima koji sanjaju o otcjepljenju“. To je ono što smeta g. Miliću. Osporavanje upravo tog Ganićevog stava (Distrikt prepreka otcjepljenju) Milić priziva (implicira) tvrdnjom da Brčko Distrikt nije treći entitet. Po logici, ako Distrikt nije treći entitet nego je vlasništvo dva entiteta onda je zahtjev za otcjepljenjem legalan i legitiman i na prostoru Brčko Distrikta. Oni koji imaju državljanstvo R Srpske u Brčko Distriktu imat će pravo da učestvuju na referendumu za otcjepljenjem R Srpske.
Za respektirati je pokušaj g. Milića da u javnosti vispreno ali selektivno insistira na onim elementima Konačne arbitražne odluke koji odgovaraju strateškim ciljevima srpske politike u BiH, prije svega Milorada Dodika. A to je otcjepljenje R Srpske, stvaranje nove srpske države ili pripajanje R Srbiji.
Sve to može se još i prihvatiti dok je u granicama pravne i retoričke argumentacije, kao što radi g. Milić. No, u kontekstu novih inicijativa za prekrajanjem granica na prostoru Balkana ovo pitanje bi veoma brzo moglo i praktično biti na dnevnom redu.
Enes Pašalić