Iako broj novoobolelih od COVIDA-19 u Srbiji opada poslednjih nedelja i trenutno je ova zemlja među retkima u Evropi koje imaju manje od 20 novoobolelih na 100.000 stanovnika, iz Kriznog štaba gotovo svakodnevno stižu upozorenja građanima da moraju i dalje poštovati mere za suzbijanje epidemije. Upozorenja, međutim, prate i konstatacije epidemiologa da opuštanja ipak ima i da se, bez obzira na sve apele, mere i dalje ne poštuju u potpunosti.
To su reči člana Kriznog štaba epidemiologa Predraga Kona, koji se ponovo ovog petka oglasio i na svom Facebook nalogu sa pitanjima: “Da li su nam važnija masovna veselja ili da držimo zajedno epidemiju pod kontrolom... Da li je značajnije da organizatori svadbi, muzičari, prodavci venčanica uspešno rade, da sportski navijači prisustvuju utakmicama, da li su nam važniji masovni skupovi i razni događaji koje volimo i u kojima uživamo ili su nam važniji životi ljudi I čuvanje zdravstvenog sistema Srbije? Da li su nam putovanja važnija od zdravstvene bezbednosti? Da li i kada je besmisleno rizikovati zbog okupljanja koja se danas mogu uz malo više volje bezbedno i jeftinije organizovati online (kongresi, konferencije)? Da li smo u stanju da se kao društvo još više adaptiramo, da država pomogne i onima kojima do sada nije, a objektivno ne mogu zbog epidemije da rade?”.
Kon poručuje da treba da se odlučimo “da li je teže sprovesti mere obaveznog nošenja maski ili svakodnevno sahranjivati preminule od COVID-19” i dodaje da bi svi zajedno mogli “uz mnogo više razumevanja i solidarnosti samo striktnim sprovođenjem mera da sprečimo razornost još jednog talasa, pika, povećanja. Da ga bar značajno oslabimo”.
Podržava ga, makar na rečima, i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji ponavlja da ne sme biti opuštanja i poziva građane da izbegavaju gužve u zatvorenom prostoru. Otvorene i poluotvorene prostore ne pominje.
Kad se okupi društvo iz 60 gradova
A baš na otvorenom prostoru beogradskog kupališta Ada Ciganlija lokalne vlasti najavljuju za ovaj i naredni vikend seriju koncerata. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da će biti poštovane sve epidemiološke mere.
Frazu o poštovanju svih mera ubacile su u svoje saopštenje i lokalne vlasti Jagodine, kada su se krajem avgusta pohvalile da je tamošnji akva park u jednom danu posetilo 6.300 posetilaca iz svih krajeva Srbije. Navedeno je da su uočili na parkingu vozila iz 59 mesta.
Međutim, prizori koji su se mogli videti na fotografijama su takvi da se epidemiolozima verovatno diže kosa na glavi.
Tako, recimo, fotografije na zvaničnom Facebook nalogu ovog akva parka i sajtu grada pokazuju da se posetiocima nudi i zabava koja ih dovodi u rizične situacije. Primera radi, nastupi mađioničara ili izbori za mis akva parka okupljaju na malom prostoru na stotine ljudi, koji se tiskaju jedni uz druge da bolje vide i čuju, zanemarujući preporučeno držanje distance. Nošenje maske na bazenu ne treba ni pominjati.
Za posetioce akva parka osigurana je i animacija, ali ko vodi računa o distanci među gledaocima?
“Život mora da ide dalje. Mi nismo neko ko će sad da uvodi neke posebne mere. Preporuka je jedno, a zabrana je nešto drugo. Preporuka znači da mi sami odlučujemo i procenjujemo da li može nešto da radi ili ne” , kaže za Al Jazeeru Dragan Marković Palma, predsednik Skupštine Jagodine i lider Jedinstvene Srbije, koja je članica vladajuće koalicije.
“Struka je rekla da voda ne prenosi korona virus. Ne mogu ljudi da se zaraze preko vode”, naglašava. A na konstataciju da je rizik veći van vode, oko bazena dok se čeka u redu za tobogane bez držanja distance ili okuplja zbog organizovane zabave, Marković odgovara da i mala deca danas znaju sve o korona virusu, te da “svako ko dođe na sopstvenu odgovornost dolazi”.
“Jasno je da ne treba organizovati bilo šta što privlači ljude da se tiskaju jedni uz druge. Kupanje je u redu, pod uslovom da ima dovoljno prostora oko kupača. Dakle, i tu važi pravilo da bude četiri kvadratna metra po osobi. Može i nešto manje, jer je nemoguće baš u svakom trenutku svi drže propisano odstojanje dok plivaju, ali zato bi trebalo da smanje broj posetilaca, da odrede koji je maksimalni broj, bez obzira što to znači manju zaradu”, kaže za Al Jazeeru epidemiolog dr Zoran Radovanović.
‘Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine’
Marković odgovara da je kapacitet akva parka sada ograničen na pet do šest hiljada posetilaca, dok je prethodnih godina dolazilo i više od sedam hiljada dnevno.
Profesor Radovanović ipak napominje da ne bi smelo da se dozvoli da se kupači tiskaju jedni uz druge, bilo da stoje u redu za tobogan, bilo da gledaju neku predstavu.
“Mogu da vam kažem da se niko nije javio da se zarazio u Jagodini. Čak je bio i vašar u avgustu, 10.000 ljudi, ni jedan čovek koji je došao iz drugih gradova ili Jagodinac nije prijavio da se zarazio na vašaru ili u akva parku”, tvrdi Marković i dodaje da je Jagodina na začelju kad je u pitanju broj zaraženih u Srbiji.
Ovu tvrdnju nije bilo moguće proveriti budući da Krizni štab odavno ne objavljuje broj obolelih po gradovima, a ni iz Zavoda za javno zdravlje “Pomoravlje” nismo dobili tražene podatke.
Kakvi god da su podaci, predsednik skupštine Jagodine smatra da ćemo sa koronom živeti možda još dve-tri godine i da ljudi za to vreme moraju od nečeg da žive. “Tako da, idemo napred, kakva korona. Korona nam ne može ništa. Nego da vidimo kako da zaradimo pare i da dovedemo investitore i da iskoristimo tu međunarodnu popularnost koju je stvorio predsednik Srbije”, poručuje Marković gotovo parafrazirajući stihove starog narodnjačkog hita: “Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine”.
O tome kako da zarade pare, razmišljaju i ugostitelji. Nakon sušnog proleća, kada nisu mogli da rade zbog vanrednog stanja, pa skraćenog radnog vremena tokom leta, sada nastoje da bar malo pokriju gubitke i privuku domaće goste, kad su već strani zakazali.
Splavovi i kafići sa letnjim baštama kojima je krizni štab produžio vreme do jedan posle ponoći, pozivaju goste preko društvenih mreža na sjajan provod uz muziku poznatih DJ-eva, pokušavajući da nadomeste gubitke iz perioda vanrednog stanja kada nisu radili, ali i drastično manji broj turista u prestonici. Mladi, koji nisu uspeli da ovog leta odu na more, pokušavaju da deo te atmosfere osete pored reke.Iako su pojedini vlasnici klubova na rekama objašnjavali da ograničavaju broj gostiju, da im osoblje nosi maske i da imaju i dezobarijere na ulazu, ipak su i priznavali da goste ne mogu da na goste nemaju nikakav uticaj.
Provod i distanca ne idu zajedno
A gosti, posle par pića, u opuštenoj atmosferi, obično napuštaju svoja mesta i ulaze u gomilu da igraju uz ritmove koje im serviraju DJ-evi ili domaći bendovi i pevači, stvarajući u nekim trenucima priličnu gužvu. Ako i zapevaju, rizik se, kažu stručnjaci, dodatno povećava.
Gosti na splavovima posle par pića, u opuštenoj atmosferi, obično napuštaju svoja mesta i ulaze u gomilu da igraju uz muziku, zaboravljajući na distancu
Bez obzira što su splavovi na reci, a “struka je rekla da voda ne prenosi virus”, većina ovih plovila ima neku vrstu krova i bočnih zidova, pa se ne može baš nazvati otvorenim prostorom. Kad se u takvom prostoru zgusne nekoliko desetina ljudi bez maski, pod uticajem alkohola, jasno je da mnogi ne čuju apele da “nema opuštanja”.
I epidemiolog dr Zoran Radovanović ukazuje da takvo ponašanje predstavlja rizik. “Pretpostavljam da su vlasti dozvolile to kao neku vrstu ventila. Ipak, ograničenja treba da se poštuju, a inspekcije da kontrolišu da li se to i čini”, dodaje.
Kontrole se sprovode, tvrde u Ministarstvu zdravlja Srbije, ali ne objašnjavaju šta te kontrole podrazumevaju – da li samo poštovanje propisanog radnog vremena ili, ne manje važno, održavanje distance među gostima.
Ni zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić nije objasnio kako će stotine ili hiljade mladih da ubedi da tokom koncerata drže distancu i ne pevaju uz muziku svojih omiljenih izvođača. Ukratko, kako će ih ubediti da ne rade ono što se inače radi na koncertima i zbog čega ljudi obično i dolaze na takve manifestacije. Treba li podsećati da pevanje publike na koncertima, baš kao i navijanje na utakmicama, epidemiolozi smazrtaju najlakšim načinima prenosa virusa.
Na pitanja Al Jazeere koliko je kazni izrečeno zbog nepoštovanja mera za suzbijanje epidemije od 1. avgusta, koja je prosečna visina novčane kazne, da li se kontrolišu bazeni, akva parkovi, splavovi, odgovori iz Ministarstva zdravlja nisu stigli.
Pomoćnik ministra zdravlja za inspekcijske poslove Goran Stamenković je 6. septembra za Radio televiziju Srbije izjavio da je tokom prethodnih sedam dana izvršeno 1.300 nadzora tokom kojih je zabeleženo skoro 90 prekršaja zbog neodgovornosti vlasnika ugostiteljskih objekata, menadžera tržnih centara i drugih pravnih lica. Nije rekao gde su zabeleženi ti prekršaji, ali je upozorio da svi koji ne poštuju mere biti maksimalno sankcionisani.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je početkom avgusta saopštilo da je zbog nepoštovanja epidemioloških mera na plovilima i splavovima inspekcija izvršila nekoliko kontrola i napisala tri prekršajne prijave, sa mogućim kaznama od 200.000 do dva miliona dinara (od 1.700 do 17.000 evra). Utvrđeno je da su na plovilima na Dunavu i Savi održavane žurke, proslave i svadbe, ali i saopšteno da pojedini vlasnici i dalje oglašavaju organizovanje žurki i drugih proslava na splavovima, vrlo svesni da time direktno krše propise, zbog čega će u narednom periodu uslediti pojačane inspekcijske kontrole.
Međutim, broj ugostiteljskih objekata u Srbiji meri se hiljadama, a broj sanitarnih inspektora tek stotinama, pri čemu je to samo deo njihovih nadležnosti. Još kada predstavnici lokalnih vlasti objasne da je ekonomija važnija, pitanje je koga i koliko smeju da kazne.
Država izgleda nema više novca da pomaže onima čiji rad predstavlja rizik, pa njima ne preostaje ništa drugo nego da vreme do izglednog “trećeg pika prvog talasa” epidemije iskoriste da zarade makar toliko da prežive zimu.
A da bi treći pik mogao uskoro da se očekuje strahuju i pojedini epidemilozi iz Kriznog štaba, budući da se procenjuje je trenutno nekoliko desetina hiljada građana još uvek na odmoru u zemljama gde je epidemiološka situacija znatno lošija nego u Srbiji.
Palma sa koronom na glasanje?
Dok epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon preko društvenih poručuje građanima da treba da odluče “da li je teže sprovesti mere obaveznog nošenja maski ili svakodnevno sahranjivati preminule od COVID-19”, član vladajuće koalicije, predsednik stranke Jedinstvena Srbija i Skupštine Jagodine Dragan Marković Palma za Al Jazeeru tvrdi da je u prvih sedam meseci u jagodini umrlo 75 osoba manje nego prethodne godine u istom periodu i upozorava na drugu opasnost.
“Mi ćemo imati psihološki problem. Psihoterapeuti će morati da otvaraju privatne radnje da peru mozak građanima Srbije. Dokle više da plašimo narod? Ja sam jedini političar koji je imao koronu, ali nisam legao u krevet da se slikam i da me žali neko. Imali smo i ja i supruga i sin. I bili smo izolovani tada, da ne bismo preneli nekom drugom”.
Kaže da se testirao “šest dana pre izborne ćutnje” i da je samo jedan dan imao povišenu temperaturu, ali je ipak ostao u izolaciji. Međutim, Marković je dva dana posle izbora, 23. juna, za portal Nova.rs negirao spekulacije da je bio pozitivan na COVID-19.
Ukoliko je zaista uoči izbora dobio potvrdu da je zaražen korona virusom, kao što sada tvrdi za Al Jazeeru, to bi značilo i da je i svoje sugrađane doveo u rizik, budući da je na dan izbora (dakle, pre isteka dvonedeljne samoizolacije) sa suprugom i sinovima glasao na svom biračkom mestu u selu Končarevo.
Izvor: Al jazeera