Ova kompanija je jedna je od najvećih uvoznika mašinski separatisanog mesa (MSM).
Kompanija "Neoplanta" je samo tokom prošle godine uvezla najviše pilećeg MSM-a, a reč je o 3,5 miliona kilograma, bukvalno rečeno, smeća.
Drugim rečima, ono što se u Evropskoj uniji spaljuje, „Neoplanta“ uvozi i trpa u viršle, salame, kobasice i paštete.
Kako se nezvanično saznaje iz Uprave carine, „Neoplanta“ je samo za period od godinu dana uvezla tačno 3.498.121 kilogram pilećeg MSM-a, čime je izbila na prvo mesto domaćih proizvođača mesnih proizvoda koji su uvezli pileći mesni otpad. Radi se o količini koja je čak šest puta veća od one koju je u istom periodu uvezao „Zlatiborac“, a o čemu se pisalo
Naime, salame, kobasice, viršle i paštete većine domaćih proizvođača sadrže veliku količinu mlevenih kostiju prepunih teških metala, antibiotika i hormona jer su napravljene od MSM-a. Proizvođačima u Srbiji uvoz takvog mesa najlošije kategorije i te kako se isplati, jer ga nabavljaju po daleko nižim cenama nego što plaćaju meso nešto boljeg kvaliteta. Ali, ono što je, zapravo, tragično jeste to što se taj takozvani mesni otpad u Evropskoj uniji ne stavlja čak ni u hranu za pse i mačke.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da je odavno poznato da se u parizere, viršle, kobasice i paštete u Srbiji stavlja sve sem čistog mesa. On navodi i da MSM, koji sadrže mnoge mesne prerađevine u Srbiji, u zemljama EU ide ili na spaljivanje ili u izvoz u zemlje poput naše.
- MSM je najgora kategorija mesa. Tu završi sve ono što u zemljama EU spaljuju. To su samlevene i kožica, i trtica, i šija, hrskavica, pa čak i kosti. Najgore je to što se u mnogim delovim tela koji se melju zadržava mnogo toga štetnog što je životinja unela za života. MSM u zemljama EU ide na spaljivanje ili se izvozi u zemlje poput Srbije. Zapravo, više im se isplati da izvezu nego da još iz svog džepa daju novac za spaljivanje - ističe Papović.
Branislav Gulan, član akademijskog Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, kaže da MSM, kao meso najlošijeg kvaliteta, košta otprilike evro po kilogramu, ako ne i manje.
To znači da onaj proizvođač, koji meso najlošijeg kvaliteta stavlja u viršle, parizer, kobasice ili paštete, debelo zaradi. Recimo, pašteta koju proizvođač napravi od mesnog otpada jeftinija je od konzerve u koju je potom pakuje. Naravno, potom to sve prodaje po daleko višoj ceni nego što su ga zajedno koštali sirovina, proizvodnja i pakovanje.